Oto Fenjveši, Američke
improvizacije
@
Čista Amerika
Čist Divlji zapad.
Vazduh je čist.
Na nebu lenje mrlje.
Jaganjci ćute.
U jednoj epizodi sve ih
pojedoše sajber-kentauri.
Samo malo strpljenja.
Treba ti samo malo
strpljenja,
pa da shvatiš logiku
ove od civilizacije nadute kontinent-zemlje.
Treba samo malo
strpljenja,
da nadjemo sve svoje
prijatelje,
i one koji ne postoje.
Ja sam čisto
strpljenje.
Čisto jagnje.
@
Plećka, pluća,
džigerica.
Bol u predelu srca.
Zatim na Bluru,
gde se nekad šetao
Makluan,
život naglo nestade
iza jednog nebodera.
A potom opet samo el –
El Paso, Eldorado.
Ipak je potom odlučio:
neće dozvoliti da se ne
oseća dobro.
Plećka, pluća,
džigerica.
Izlizana pagina: jul,
šest puta devedeset i sedam.
Citat iz Toronto Stara:
kod nas više nema kanibala,
poslednjeg smo pojeli
juče ujutro.
Yes, my baby, no!
@
Mixed media. San o
univerzumu.
Na pola puta ka novoj
dimenziji.
Nema konekcije, kraj
tragedije.
Ne treba čekati Godoa
i oblake koji po zemlji
vuku trbušine.
Društvo višeg reda
eliminisalo je bedu.
Kraj je miljama,
kraj ofucanim
šlagerima.
U getu se utišavaju
latinski ritmovi.
Sada ćemo morati da
živimo
sve do smrti.
@
Hrabri, novi svet.
Bezglasno komunicirati u
pustinji urlanja.
Novi nivo buke. Novi sadržaj.
Bolje nirvana.
I što je možda
neobično:
uskoro sve ponoviti.
@
Stajao sam na obali Ontarija,
kao nekad Volt Vitmen,
i osluškivao harmonije,
fijuk vetrova, huk valova.
Osluškivao kako su u jezeru nestajali
veliki gomboci gorko-slatkih trenutaka.
Nestajali ljudi, životinje, stvari.
Slušao pesmu zdrobljenih stena,
čuo kako ti šušketa kosa.
Čuo marševski korak anđela iznad oblaka.
I danas mi se čini da čujem,
kako se na laganim tkaninama
kotrljaju tvoja violončelu slična bedra.
Preveo s mađarskog Arpad Vicko
COMMENTS