Iconar, Cernãuti, an III, 1937, nr. 5
Postoji aspekt legionarskog pokreta koji nije bio dovoljno istražen: ljudska sloboda. Budući prvenstveno duhovni pokret koji se bavi stvaranjem novog čoveka i spasenjem naroda – Legija nije mogla da se rodi i da sazre bez vrednovanja ljudske slobode; slobode o kojoj su pisane mnoge knjige kojima su napunjene mnoge biblioteke, u čiju odbranu su mnogi demokratski govori održani bez da se ona istinski živi i vrednuje. Ljudi koji pričaju o „slobodi“ i o tome kako su spremni da umru za nju su oni koji veruju u materijalističke dogme, veruju u kobnost: klasa, klasne borbe, primata ekonomije i tako dalje. Čudno je, najblaže rečeno, čuti osobu koja ne veruje u Boga da ustaje za „slobodu“, koja ne veruje u prvenstvo duha ili u zagrobni život. Takav čovek, kada je dobre volje, brka slobodu sa slobodnjaštvom i anarhijom. Oni koji negiraju duhu primat automatski padaju u mehanički determinizam (marksizam) ili neodgovornost. Ljudi se vezuju zajedno ili prema hedonizmu, porodici ili prema ekonomskoj sudbini. Ja sam prijatelj sa X jer se potrafilo da je on moj rođak, ili kolega sa posla, po plati. Veze između ljudi skoro uvek nisu dobrovoljne, one su date. Ne mogu da promenim porodičnu sudbinu. Što se tiče ekonomske sudbine, nezavisno od toga koliko napora ulažem, mogu najviše da promenim drugove po primanju – ali ću se uvek naći, bez svoje volje, u solidarnosti sa nekima koje ne znam, sa kojima me vezuje puki slučaj da sam siromašan ili bogat.
Ali postoje i duhovni pokreti u kojima se ljudi povezuju po slobodi. Ljudi su slobodni da se pridruže ovoj duhovnoj porodici. Nikakvo spoljašnje određenje ih ne primorava da postanu braća. Hrišćanstvo je u danima kada se prihvatalo i širilo bilo duhovni pokret kome su se ljudi priključivali iz zajedničke želje da oduhove svoje živote i prevaziđu smrt. Niko nije primoravao pagana da postane hrišćanin. Naprotiv, sa jedne strane država, sa druge njegovi instinkti očuvanja neumorno su postavljali prepreke prihvatanju hrišćanstva. Međutim, iako suočena sa ovakvim preprekama, žeđ da se bude slobodan, da se odlučuje o svojoj sudbini, da se pobede biološki i ekonomski determinizmi, – bila je jača. Ljudi bi prihvatali hrišćanstvo znajući da će postati siromašni preko noći, da će se odvojiti od svoje još uvek paganske porodice, da mogu biti zatvoreni ostatak života, ili se čak suočiti sa najstrašnijom smrću – smrću mučenika. Budući duboko hrišćanski pokret, opravdavajući svoje doktrine pre svega na duhovnom planu, legionarizam ohrabruje i zasnovan je na slobodi. Legionar si zato što si slobodan, zato što si odlučio da prevaziđeš obruče biološkog (strah od smrti, patnje itd.) i ekonomskog determinizma (strah da se ne ostane na ulici). Prvi gest koji legionar pokazuje je onaj rođen iz potpune slobode: on se usuđuje da se oslobodi lanaca duhovnog, ekonomskog i biološkog ropstva. Nikakva spoljašnja određenja ne utiču na njega. Onog momenta kada odlučuje da bude slobodan svi strahovi i kompleksi trenutno nestaju. Onaj koji ulazi u Legiju, zauvek ogrće smrtnu košulju. To znači da se legionar oseća toliko slobodan da ga smrt više ne plaši. Ako legionar strasno neguje duh žrtve, i ako se dokazao da je spreman na žrtvu – što je kulminiralo smrću Jona Mote i Vasilea Marina – to samo svedoči o bezgraničnoj slobodi koju je zadobio legionar. „Onaj ko zna kako da umre nikada neće biti rob.“ A ovo se ne odnosi samo na etničko ili političko ropstvo, – već prvenstveno na duhovno ropstvo. Ako si spreman da umreš, ne može te porobiti nikakav strah, nikakva slabost, nikakva snebivljivost. Pomiriti se sa smrću je najpotpunija sloboda koju čovek može dobiti na ovoj zemlji.
Mirča Elijade
COMMENTS